..........................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................
Rođen je 18.januara 1953.godine u Gostinici gde je završio osnovnu školu. Školovanje je nastavio u Užičkoj gimnaziji, a zatim na Fakultetu političkih nauka u Beogradu na kome je diplomirao novinarstvo. Osamdesetih godina  je radio kao novinar u dopisništvu Radio televizije Beograd u Užicu i profesor stručnih predmeta u Ekonomskoj školi na smeru Kultura i javno informisanje. Nakon toga bio je direktor užičkih „Vesti“. Kako je sam govorio novinarstvo je najlepši posao na svetu, pod uslovom da mu se u potpunosti posvetiš i da ga  napustiš na vreme. Prepoznao je taj trenutak i krajem devedesetih postaje direktor preduzeća Yugent. Zahvaljujući dugogodišnjem ozbiljnom radu i ličnom angažovanju Vitomira Tomića, 2012. godine francuska kompanija „Deskur“ postaje većinski vlasnik „Yugent Food-a“. Bio je jedan od osnivača Poslovnog kluba zapadne Srbije i član Upravnog odbora ovog udruženja u kome je sa kolegama privrednicima razmenjivao poslovna iskustva i informacije o najnovijim kretanjima na tržištima. U trenutku kada je bio spreman za nove poslovne i životne poduhvate smrt je došla iznenada i sa sobom povela čoveka koga će porodica, prijatelji i poslovni parneri pamtiti kao nenametljivog i  sa smeškom na licu. Po tom osmehu je i dobio nadimak Smešak koji je u suštini govorio sve o njegovom karakteru i prirodi. Oni koji su ga dobro poznavali vraćaju slike druženja sa Smeškom u prošlim vremenima  u kojima nije bilo tako jednostavno biti svoj i drugačiji.  Imao je u sebi dovoljno bunta i hrabrosti da sedamdesetih godina među prvima u Užicu, ako ne i prvi, pusti dugu kosu, sluša muziku od koje se konzervativnijim slojevima društva dizala kosa na glavi, obuče džins i na neki način sebe odredi za čitavu budućnost. Poslednji pozdrav u ime onih koji su sedamdesetih godina prošlog veka , zajedno sa Smeškom, bili uz “decu cveća” suprostavljajući se ratu i  tražeći da ljubav bude mera svih stvari u životu,  preko društvenih mreža,  iz Francuske je uputio Dragan Perović Rej. Neka vest obraduje, a neka zna da bude teška Odlaze prijatelji jedan po jedan Tamo negde iza nebeskih vrata Odlaze dobri ljudi Iznenada, bez pozdrava I bez Smeška Tamo negde  da se odmore Počivaj u miru prijatelju Neka ti je laka zemlja Poslovni klub zapadne Srbije upućuje poslednji pozdrav Vitomiru Tomiću Smešku, čoveku  koji nikada nije bio umoran da  pokloni osmeh.  Za taj osmeh bio je potreban samo trenutak, ali sećanje na njega trajaće večno.